*NEBO ĆE UVEK OSTATI PLAVO*

Surovi svet,ovaj sivi surovi svet

Podkrada snove moje mladosti

Ovo nije vreme za nas – sanjare

Servira svaki dan nove gadosti

Zato volim da legnem kraj tebe

Da ti se ruka niz moj struk spusti

Tada ja kradem sve tvoje za sebe

Ali to su samo moji snovi pusti

Dva mala, plava anđela

Jednom si mi obećao

Šta vredi sad da pitam

Ti se ne bi ni sećao...

Ipak ti dajem celu sebe

Sve u ime dobrih starih dana

I ti meni jedno parče ljubavi

Vraćam se do svoga stana

A nekada..

Mi bili smo jedno

U ljubavi i mržnji

Živeli zajedno!

Trošili život pod istim krovom

Nekada švorc, nekad sa lovom

Nekad do jutra ljubav vodili

Nekad do večeri oči vadili...

Ni za šta tad nisam brinula

Kraj tebe praktično još bila sam dete

Okrenuo si se naglo i otišao

Sa sobom poneo moje dvadesete

Sada mi svet drugačije izgleda

A i ja njemu, iznurena, bleda

Ravnodušna, tek ponekad setna

Nekad sam bila previše sretna

Nova se jutra ko kanap oko vrata vežu

Da zadovolje valjda tu kosmičku ravnotežu

Sad znam da je tačno da za svaki tren radosti

Plaćaš kamatu, globu od hiljadu dana žalosti

A...

Nebo će uvek ostati plavo

Baš da me iznervira pravo

Jer takve su boje i oči tvoje

Naoblače se kad sretnu moje

Naoblače se, al nema kiše

Ničega u njima nema više

Jesen šapuće sve tiše i tiše

Pogled me taj ko gumicom briše

I mogu oprostiti što

Briše sećanja

Al nikada ona slatka

Obećanja

Ona dva mala

Anđela plava

Tužno tonu na

Dno zaborava

Dok palim poslednju cigaretu

I tako žudno povlačim dim

Pljujem i psujem baš sve na svetu

I nek’ sve ide dođavola s njim..

Vreme je da se s tim – pomirim.

Jer...

Surovi svet,ovaj sivi surovi svet

Podkrada snove moje mladosti

Ovo nije vreme za nas – sanjare

Servira svaki dan nove gadosti.