* NA ODLOŽENO *

 

Negde po noći kreni polako

Nemoj me buditi, rastanke ne volim

Svojim cu mirnim blaženim snom

Sve puteve tvoje da blagoslovim.

Proleće prošaralo zvezdama

To tamno nebo sred gluve noći

Poljubi me tiho da i ne osetim

I pođi kud hoćeš, ja neću moći ...

A kad se prvi zraci kroz roletne probiju

Od lekova sva mamurna kada se probudim

Neću da mislim da se uopšte znamo

Bolje je tako nego da sećanjem  ludim.

Kafu ću popiti, prosuti po neki stih

Dan je sivlji no ikad i ubistveno tih

Na odloženo bol ću ostaviti

Ne mogu se sad sa time gnjaviti.

Toliko je tužnih ljubavi bilo

I nisam više ko nekad mlada

Bio bi apsurd, bio bi nonsens 

Da takvim versima se bavim i sada.

ALI ZNAM ŠTA NEĆU

Ne želim da živim tamo gde se svi grohotom smeju

Kad kažem da želim da zaradim na pošten način

Ne mogu da podnesem da mi u tanjir gledaju

I šta oblačim i za koga se u nočima svlačim.

Ne mogu da podnesem tu liniju manjeg otpora

Gde ti za minimalac, za najveću bedu

Demagozi govore da budeš zahvalan

I da biće bolje, da ... da sve biće u redu.

Ne želim da primam ni ljubav na pola

Niti istu da na pola od sebe dajem

Ja uvek volim čak i iznad granica

I takva biću sve dok mogu da trajem.

Možda u inat, možda sa zakletvom Bogu

A možda samo jer ... drugačije – ne mogu.