*DONNA* (photos)

*TAMNICA*

Taj tihi dželat
Mračno srce tvoje
Novo jutro ne
Donosi...
Svilen gajtan oko vrata
To je ljuta nemar tvoja
Dah uzima
Crni vrag odnosi...
Pred tom hladnoćom,suvim ledom
Sve u meni samo je - ustuklo
Svakodnevno prazno uzalud-nadanje
Eto,najzad, najzad me dotuklo..
Moj tihi dželat
Crno srce tvoje
Prljavi je posao
Lako obavilo
Pred tamnicom
Ljutog tvoga nemara
Moju je glavu

Zorom na panj stavilo.

*ŽIVOT KROZ FILTERE* (photos)

*ORACION DE AMOR*

O,daljino…

Što kriješ moje najmilije

Tunelu bez kraja

Mojih nežnih osećaja…

 

O,ljubavi,

Tvoj slad su i moje usne otrovale

Po mesečini koja i Njemu je ista

Moje su misli svu noć putovale.

O Luno,

Noćas i On opijeno u tebe gleda

Pa mu šapni po bratu tvom -vetru

Da sve moje čeka, nikom se ne da.

  

O snu,

Carstvu najblaženijih osećaja

Zaogrni ga, nek mene sad vidi

Pa ga pusti da sanja do beskraja...

 

O sunce,

Što prvi ti zraci po mom licu blude

Ne diraj ga tako rano ko mene

Sve svetlosti tvoje nek ga ne bude.

O Vaseljeno,

Na zemlji blaženo carstvo je tvoje

Sva se zaveri i sva se usmeri

Da sačuvaš mi Ono

najdraže moje..!

*POSLEDNJA ŽELJA*

Da mi jesen bez tebe dođe i da me takne

Prstima od trulog lišća, bojama sivim

I prvi hladan vetar bez tvog zagrljaja

Ne... ja takvu jesen neću da živim..

Da dođe zima i beli sneg svuda okolo

A mene drag lik ne greje, ne ljubi

Zar meni si hladno tako nešto poželeo

Ne..ja to neću, zato bolje me ubi’..

I proleće, to doba naše ljubavi

Da behar mio ja dočekam sama

Cela bi duša gnusno iskrvarila

I srce napuklo već lako se slama..

Da dođe leto i dan tvog rođenja

Srećnog s njom te gledam i da se stidim

Što ti ni prići, ni čestitati ne smem

Iskopaj mi oči da to nikad ne vidim..!

I da mi prođe godina cela

Bez tvoga glasa, usana, tela

Da me na odsutnost večnu osudiš

Da me tim satreš i potpuno sludiš

Ne, to proživeti ne bih ni smela

Ja bih radije odmah umreti htela.

Ako već tako baš mora biti

Neka se zaveri cela Vaseljena

Da umrem sad topla od postelje tvoje

Poslednji put - od tebe ljubljena...

Da me s osmehom sagori večni plamen

Pre nego mi srce pretvoriš u kamen.

*NA ZADNJA VRATA*

‘’BACK DOOR MAN” (NA ZADNJA VRATA)

Letnja vrelina u asfalt se sliva

Kazaljka klizi van ponoćnog sata

A Njega sve više u meni biva

On ulazi drsko – na zadnja vrata!

Impuls koji telo i um blokira

I otpozadi i spreda me dira

Noćni radio samo hard rok svira

Nikad tišine i nimalo mira...

Nikad smiraja...

Usne mu klize preko mog vrata

U ekstazi, u stanju krvavog rata

Grubo razvaljuje...na zadnja vrata!

Nikad smiraja...

Jer je uporan da mu se želja ispuni

Da zaviri u svaki otvor mog tela

Da sve tri rupe do bezumlja ispuni

Vrelim semenom što se posle sliva iz mene

Pa me naglim trzajem odnapred okrene...

Kad ludilo uhvati, mi tako provodimo dane

Ja - nezajažljiva, i on što ne ume da stane.

Užarenim mačem i gitarskim prstima

Mojim telom čak previše vešto barata

Od ludila ne razaznaje gde bi pre ušao

Al najviše voli – na zadnja vrata..!

Razdvajanje, spajanje

Koje izluđuje,

Svakim dodirom

Želju pobuđuje...

Dopuštam da sve što želi uradi

Može uopšte da ga ne vadi

Uz njega se koža nikad ne hladi

Šapće mi: želim te baš…odpozadi!

*SPUŠTENE ROLETNE*

Ne, baš te ne volim više
To samo telo uzdrhti kad te sretne
Kada smo sami i spuštene roletne
I ruke tvoje po meni spretne...

Ne, zaista ništa ne osećam
To samo srce ponekad preskoči
Kada se sudarimo na našem uglu
Pa pogled se jedan u drugi pretoči

Da, ja te se potpuno odričem
Ponavljam mantru-ne zanimaš me više
Možda ponekad kad me vispreno ukradeš
Pa sve tvoje i moje istim dahom diše

To samo jedna ljubav
 Na kolena bačena
U samtrnom ropcu
Duboko..uzdiše.

*OGLEDALO*

Mila, nekad moraš sve da podneseš
A da ne huliš na Boga što sve ti uzima
Poslednji uzdah iz grudi i radosti sve
I Onog što jedino s Njim svega ima..

Na leđima krhkim i slabim poneseš
Težak krst, na glavi venac svoje pokore
I  kao živa zakopana u memljivoj sobi
Budna, i nema samo ležiš do zore..

I da gledaš te tužne sene, obrise
Živahno kako plešu po zidu
Da je bar jedna od njih mogla umreti
Il nestati u potpunom stidu..

I još toliko toga da izneseš
Život da nastaviš nasuprot volji
A ni jedne svetle tačke vidljive
Da sledeči dan biće bar malo bolji.

Pa bojiš kosu u pakleno crno
Crni lak, karmin, crna odeća
I takva kad ulicom prođeš
Ljudi se klone jer se tuga oseća..

Ko Božja kazna
Teško zarazna
Ovenčana bolom
Postala jesi
Dok lutaš ulicom
Ja te posmatram
I vidim da ne znaš
Ni ko si,ni gde si..

Saveznice
Sveznalice
Pametnice
Lepotice

Tako nam se namestilo, dalo
Da smo jedna drugoj ogledalo..

                                                   (mojoj Ivani M.)