Samo ti na svetu, ej, dobri moj, znaš
Da ujutru volim kafu sa malo šećera više
Na hladna stopala navučeš mi tvoje čarape
Dva broja veće, tako mi koža najlepše’’diše’’
Ti me oduvek najbolje poznaješ
Samo ti znaš od baš sviju na svetu
Da razmakneš zavese, pustiš sunce u sobu
Kad pogled,u letu lako moju prepozna setu
I umeš da hodaš kroz one hodnike
Po kojima moje turobne misli lete
Da ih golom rukom sve pohvataš
Zameniš lepšim, da mi ne prete...
Jedino ti si uvek umeo lako da osetiš
Da mi grudi ,telo ujutru drugačije miriše
Da me udišeš, i
izmamiš ono ‘’volim te’’
A potom,mmm...volim te još mnogo više!
I od svih muškaraca (što sad se brišu)
Poznaješ baš svaku tačku mog tela
Uvek prepoznaš način kako me uzeti
Kad sam stidljiva, a kada sam smela..!
I da se celim srcem nasmeješ
Na moje, često glupe pošalice
Poljubiš moj malo nepravilni nos
I da mi slatko kažeš - ‘’budalice’’!
Da mi pospanoj skineš odeću
Ukloniš sa kose glupe šnalice
I u pola noći, kad podivljam nad tobom
Nahraniš i sujetu -‘’Oh, godpodarice..!’’
Pa da mi lako zarobiš ruke
Grubo baciš na meke jastuke
Bezobrazno mi se priviješ pozadi
Radiš.. hmm ..sve što mi se radi..!
I da me posle pustiš da legnem
Na tu toplinu dna tvog stomaka
I da mi kosu češka, mrsi i mazi
Ruka snažna, a tako meka i laka.
I samo ti znaš koliko sam i ja tebe pazila
Preterano mazila, pa te sasvim razmazila
I da se borim oduvek, baš ko prava lavica
U tvojim kartama da ostanem srca kraljica!
Milion je stvari koje samo ti znaš
Da uradiš, ostvariš, uzmeš i daš
I da taj sklad čuvamo godinama
Samo ti znaš da sam-na svetu sama
I kada bi otišao da bi počelo
Sve u meni da odmah se slama
Jer je ova divlja prostakuša
Samo zbog tebe postala-dama
Samo ti ... sunčevi moj zraku
Na celom svetu najlepši cvete
U meni vidiš da odrasta žena
Koje će zauvek ostati - dete.
Нема коментара:
Постави коментар