Nešto
mi se po glavi mota
život
mi je kao Dan mrmota
neka
jebeno teska monotonija
ne,
to nisam ja, nisam ja...
Ustajem,
pijem kafu uz facebook
prestala
sam da pazim na ’’look’’
samo
operem zube, umijem lice
po
pljuge skočim do prodavnice
A
onda gledam sve žive serije
Ne
mičem se sa ove periferije
Neuposlenost
i teska dosada
Ne,
to nisam ja, nisam ja...
Ja
sam oduvek bila koketa
Živela
sve čari i poroke sveta
Volela
sam da odem na ’cert
Pa
padne tamo i poneki flert
A
sad mi se nešto ni jedan ne sviđa
Sve
jedno isto iz dana u dan se viđa
Zar
sam sve dobre frajere već ’’potrošila’’
Grozna
pomisao, ne to nisam ja, nisam ja
I
ti bejbe,kad se vidimo znam šta će biti
Prvo
ćemo uz partiju pokera kafu popiti
Onda
ćemo se kresnuti, maziti, ljubiti
Pa
ćemo se ubrzo na krv i nož zavaditi
Uz
mirenje zaspati nekako, pa probuditi
i
ni za sto godina se ništa neće promeniti
A
to je za mene težak slom, konfuzija
Zar
sam sad to ja, i kad sam to postala..?
Onda
ćemo se malo udaljiti
Jer
svakom treba trenutak i kutak
Provešću
sate pored kompjutera
Ne,
to nisam ja, nisam to ja...
Ja
sam od onih sanjalica
Malo
nestašnih devojčica
Kojoj
je dom više bila ulica
A
sad ova bedna moja sobica
Nartpam
se bensom pa nemam volje
Da
se bar malo trgnem, pokrenem
Danas
kad nema love, nema ni zabave
Nit’
jednog dobrog da se za njim okrenem
Konstatna
dokolica i besparica
Pokazuje
svoja najružnija lica
Iz
kog se rađa teška apatija
Ne,
to nisam ja, to nisam ja...
A
nešto nema ni malog pomena
Da
će doći do nekih promena
Treba
mi nešto da me pokrene
Nešto
lepo samo za mene ...
I
zato pišem kraj ove dosadne pesme
Verujem
da se smorio i onaj ko čita
Vreme
je da se malo uredim
Pa
da se malo više proskita
Jer
ova memla, ova čamotinja
Moja
teška duhovna sirotinja
Polako
počinje da me ubija
To
nisam ja, to nisam to ja..!
