*DOK ZA NAS PLEŠU ĐAVOLJI SVATI*

(SPEV ŠTO GNEV RODI, IZNUDI, DA GA UM BOLESNI NAPIŠE ,LUDI)

Ja pisah dramu o tebi i meni, dragi

Sve do zločestog rađanja zore…

Krvave oči mi sunce peklo pa spržilo

Kad se navalilo na musave prozore..

Ti znaš da ja nikad ne brišem prozore

Jer ne znam ili ne želim da znam

Sama sam besana čekala zoru

Jesi l’ i ti dragi možda bio sam..?

Ili si jebav’o neku putenu kuravu,

Neku od mene tako bolju, i ‘’pravu’’

Dok mene lažeš da si se u krevet pros’o

Zato sto ujutru, oh, ideš na pos’o!

A kroz moj dug nos, zbog tebe dragi

Milje amfitamina teklo je i prošlo

Zato što grotesku o nama pišem

Žanrovski je tako dobro došlo!

Sećaš li se da si mi rekao, dragi,

Da imam kurac i dupe bi mi dao?

Noćas sam ga imala za tebe

‘De si bio kad si obećao..?

(Jesi li je bar dobro tucao

I je l te do krvi navalčila

Ko ja je l ti se se smeškala

Dok se samo za tebe svlačila

Je l ste li se svijeni pohotom

Meni bejbi smejali grohotom

Je li ginula da te zadovolji

Baš ko ja da ti sve udovolji

Jesi li joj bio,srce,najbolji

Ko što ja bila tvojoj volji)

Nemoj da bi sada požalio

Ni jedan me nije prevario

Zato ću te s uživanjem ubiti

Jer što bi mi u tome prvi bio..!

I bacicu pero, i nož od tvoje krvi

Tvoja ljubav teška sav moj ponos mrvi

I u grob ću leći – bez tebe pust krevet

Mi Sultanum, sen seviorum, evet,

Posraću se na sve naše pesme

To mi baš niko zabraniti ne sme

Lakše te je voleti sveže zatrpanom grobu

Nego da trošiš kraj mene drugu ’’robu’’

I biću ti udovica, tako divna, lepa

Crninu ću kupiti pravo iz tvog džepa

Haljinicu Versaći, il Armani

Briga tebe, ne sviću ti dani

Niti sa mnom više čekaš noći

U moj čvrsti ćes zagrljaj poći

Ne brini se,smrt će brzo doći

Tako mi se naoštrila kama

Jer me dragi jebeš godinama!

Baš onako, drito moju glavu

Ćuti kurvo da nisam u pravu..

Nisam dušo to ja ljubomorna

Nikad moja reč ne beše sporna

To ja samo dugo razlog tražim

Da te se rešim,to da se odvažim

To su moje od ljubavi biti

To su duše ponajcrnje niti

Od mene se nećeš izbaviti

Ubiću te i ne, neću ti kriti

Da celim telom uživam

Dok malo ja tebe nabijam!!!

Divno ću te krasnog oplakati

Kosu čupat’, pomalo se drati

Razliće se već spevana kuknjava

Mermerom u kom mi ljubav spava..

I patetičnu dramu što ti pišem

Što za njome tako bdim, uzdišem

E sa njom…znaš šta slatko brišem

Eto tako kraj ću da dopišem...

Ne plaši se zlato moga besa

To se moja ljubav sva potresa

I svedoči da te do ludila obožavam

Mrtvoga te sanjam dok mirno spavam

Sa nekim drugim dok topim se slatko

Setiću se i tebe, dušice na kratko

Spevati opelo tako dirljivo i snažno

Dok se s drugim grlim vrelo,vlažno

Baš taj blagosloven moj mišićni spazam

Baš taj sa njim prvi taj jak orgazam

Jauk moj dok On steže moje telo

Biće to… najkrasnije opelo..!

Za tvoje tako lako ohladnelo

Crvljivo, a nekad divno telo..

Oh, moj dragi, bići tvoj Otelo!

Biće tako jebeno veselooooo!

I nozdrve moje od belog praha lude

I odeća što na meni - ne bude

Dahtaji moji što sa tuđim blude

Nek u grobu te usnulog probude

Da se opet meni dragi vratiš

Doživotno sa mnom da se patiš

Da me mržiš što si večno moj

Tako drami kraj napisaću tvoj

U mom srcu za te spremljen hlad

Što smo bili, i to što smo sad

Ja – propala, i ti propali - gad

Oh, nek sve lako proklizne u Had

U tom mrtvom moru naći će se sklad

Biće bajno skoro ko što nam bi nekad

Oživeće ponovo naši dani prvi

Ponovo ploviću uzavrlelom ti krvi

I ljubavlju svojom opet ćeš me zvati

Plesaće za nas svi đavolji svati

Vatromet će po ognjenom nebu

Kada ti rodim našu mrtvu bebu

A svi Sveti na nebu plakaće

Što zemaljske ljubavi nestaće

Baš nas briga, drago moje smeće

Crni dželt oko nas obleće

Krvlju će nas venčati u slavi

Lude tikve kada obezglavi

Al briga nas, drago moje smeće,

Smrad naš nikom zafaliti neće

Nit’ će iko pamtiti od ljudi

Niti iko voleti - to siguran budi

Ovaj spev sto gnev rodi da iznudi

Da napiše ga um moj bolesni i ludi.

Groteskna smo dušo komedija

Ova otrov-ljubav, ovi ti i ja

Neće se ni majki plač za nama čuti

Samrtni grč kad nas zanavek ućuti...

Grotesknija bi bila komedija

- da život se u nama još odvija

Svetogrdno da po zemlji hoda

Sjjam i odpad od ljudskoga roda

Pogled tvoj je poslednji tak’ setan

Nemoj dušo, tu sam, bićes sretan

Samo tamo, s neke druge strane

Živećemo strasne noći, duge dane

Duge ko najcrnjom kletvom kleti

Živećemo, i još sto put mreti..!

Tamo gde ne vreme može da stane

U toj tihoj vatri za nas divno - nastrane.

I u smrti, u tom beskraju muk-muklom,

Ledenim ću dahom ti disati za vratom

Što me opi opijenu, što me posu zavedenu

Lažnom ljubavlju i lažnim me pozlati zlatom

Starcu  mladost svu podala

U avet sam usahnala

Više volim s tobom mreti

Nego za vek vekov kleti.

MAKTUB..!

Što je ovde zapisano

Nek zadnje je izdisano

Nek zavek je izbrisano

Moje za te pusto, samo.

MAKTUB..!