* PLES ZA TEBE *

 Donecu ti vino, berba tvoje godište

Da pijemo zajedno dok opet te mazim

A onda ću praznu flašu o pod razbiti

Za tvoje oči samo - po staklu da gazim

I neće me boleti koliko me boli

Što ruku tvoju drži svaka ženska ruka

To što sam ja tvoja, a što si ti svačiji

To nije tvoj problem, nije tvoja muka

A telo ti gori, i nemirne ruke svud po meni

Govor tvog tela svog u vatri lako te odaje

I za tvoje s usana to priznato ’’volim te’’

Za sve to mi se cela duša prodaje i podaje

I hoću da srušim jedva izgrađeni svet

Na ruševinama snova gradila bez tebe

Da ostavim sve i pođem za tobom

Moje srce imaš, sad dajem  celu sebe

Samo je dovoljno još jednom da mi kažeš

Dok mi telo uzimaš da l’ me stvarno ljubiš

I dušom i telom pred tobom se obnažila

Sad - il me ljubiš, il zauvek me gubiš...

Vino ćemo ispiti, berba – tvoje godište

Po slomljenom srcu i staklu ću da hodam

Pa nek’ tvoja sujeta moj pogled pročita

Koliko sam luda da ti se ponovo podam:

Dok ranjenog srca srču tako lako gazim

Kunem li te pogledom, il te njime mazim?

* SELEKTIVNA AMNEZIJA , BES I ANESTEZIJA *

Da se razumemo…

Nemam ja prava nikom da sudim

Pišem ovo samo da ne poludim

Idu mi na jetru ovi novi ideali

Al’ ko razuman da zbori budali

O sve vecem modernizmu patriotizma

Eksploziji ekstremnog radikalizma

Ultra-desinačarskog fanatizma

Protiv do skoro modernog liberalizma

I na jako vidnim ostacima komunizma

Građenog teškog religijskog dogmatizma

I ostali sranja koje su uzele zamaha

Da li je ’’Gospoda’’ il’ je ’’Alaha’’...

I ovi nadrkani klinci koji su

 devedesete proveli sisajući sisu

Što vadižu srpstvo i ’’ne daju Kosovo’’

A da nikad na to tlo kročili nisu..!

A nisu krivi, odrasli su na pljuvačinama

Slušajući prepirke očeva o posledici rata

Te Sloba je, te Franjo je, te Izetbegović...

Ubi’ Baliju, spali Srbina, kolji Hrvata??!

Zadojeni mržnjom mesto mleka

Šta u životu njih ima lepo da sačeka

Čuješ grme u horu ’’Ubi’ Šiptara’’

Oh, kako krasnih dečjih igara..!

Naučili su da vole svoju zemlju

U teoriji za njom i ginu i dišu

Da se busaju i preko neta kolju

A maternji jezik ni ne znaju da pišu!

Al’ pusti decu, njima su ovi stariji

Demagogiju širili, mozak pokvarili

Il’ za hlebom trčali pa zanemarili

Šta je moral, i šta je etika

A da ne pominjem šta je estetika

Pa im veselje prave silikonske krmače

Sa čijih golih grudi zlatne sjaje krstače

Kafanski gazda ekspoloatator što za siću

Maloletnu konobaricu pipka i cmače...

I kad dođe Prajd, ajd’ da se zabavimo

Malo sav taj nabujali bes da olabavimo

Tako što čemo pederima kičme da lomimo

’Ajde na njih malo da se okomimo..!

Što da ne, za svaku od manjina

Imamo dovoljno žešćih batina!

I onda, za punoletstvo na poklon auto

Al čorbu niko ne daje na ler

Pare se odavno potrošile

Jer smo se s mržnje navukli na her..!

A ona malo bogatija stoka

Propagira klincima da bolja je koka!

 Je l’ ovo naše zlatno doba groteske

Čaša je puna i kap će je mržnje preliti

Tad doći će moda - ’’svako za sebe’’

Da se rođena guzica može spasiti!

I opet će doći selektivna amnezija

Pa za njom i neka nova iluzija...

Nama je put u bolje vazda trnovit i dug

Jer kao pseta jurimo svoj rep u krug.

A da potraje i kolektivna amnezija

Trebaće neka dobra anestezija

Niže cene cigara – sve gušći dim

I opet bez recepta – bensendin.

Čoveku je dovoljno jednom

A sto puta u isto srlja govedo

Zemljo što jezikom tvojim pevam

opustela jedna mizerijo, bedo

sva posivela i umorna

zemljo moja sumorna...sumorna!