*VODI ME S PESMOM*

Nasmejani dečače

Kako ti samo lepo nosiš

Bore tvoje i zrele godine

I taj nadrkani stav.

Kako ti hodaš

Metar iznad asfalta

Korak ti je snažan

Odlučan i prav.

Nasmejani dečače

I kad budeš star

Vidno je da ćeš

Uvek ostati dete

I još lepo, još najlepše

Leži tvoja sigurna ruka

Prebačena preko mog struka

I stoje ti moje dvadesete..

Nestašni dečače

Ti si sam odlučio

Da pripadaš svima

A da uvek si sam

A ja te čutke svojatam

I puštam da misliš šta želiš

A zapravo moj si –

Ćutim da znam.

I oni trenuci

Kad ideš od mene

Kada mi stvaraš

Samo muk i setu

Ja puštam te

Jer te isuviše volim

Ćutiš da znaš

Da na moju je štetu.

Ne stavljam ti lance

Ropstvo ne nudim

Neću da gušiš se

I i za čim da patiš

Puštam da odeš

Da radiš sve što poželiš

Jer jedino tako ćeš

Da mi se vratiš.

Dosta je prošlo

Koliko nemam te

Ovog beznađa

Oslobodi me

Sanjala sam te

Da s prolećem dolaziš

Moj nasmejani dečače

Sa sobom – vodi me!

Sa našom čergom

Vodi me s pesmom

Tamo gde samo smeha

I muzike ima

Gde šarene marame

Dukatima zveče

I lepota svog sveta

Dušu uzima...

Gde god da ideš

Učini me robom

I bez lanaca

Svud ću sa tobom.