* BOL MOGA JESENJINA*

Moj neko je nekoj napisao pesmu

Da pod njenim prozorima drhti od hladnoće

I da nije svesna koliko lud je za njom

Da je silno voli, da - bolestan je od samoće

On pesme ne piše bez raloga, nit’ često

Svu ljubav sveta u te stihove je slio

A ja sam ih našla, krišom pročitala

Još topla od njega, svu noć me ljubio

Na mojim je grudima tako slatko usnio

A ja sam tu isposvest očima gutala

S osmehom na usnama, sav blažen od sna

Obrazom nije osetio kap što mi je pala

On koga ljubim, kog dugo nisam videla

Koji je sa mnom, za mnom celu noć goreo

On najlepšu baladu je srcem napisao

A da ja ni ne znam za kim se razboleo

Niti išta smem sad ni ikad da ga pitam

Ludilom ću u mislima doveka da skitam

Ne smem, jer bih odmah prerezala vene

Ako bol moga Jesenjina nije baš - za mene

A i da je za mene – nikad mi ne bi rekao

Toliko je gord, nikada ne bi ni poklekao

Ta divna balada, šaptana i uzdisana

Previše je lepa ... da je za me pisana.