* NA ODLOŽENO *

 

Negde po noći kreni polako

Nemoj me buditi, rastanke ne volim

Svojim cu mirnim blaženim snom

Sve puteve tvoje da blagoslovim.

Proleće prošaralo zvezdama

To tamno nebo sred gluve noći

Poljubi me tiho da i ne osetim

I pođi kud hoćeš, ja neću moći ...

A kad se prvi zraci kroz roletne probiju

Od lekova sva mamurna kada se probudim

Neću da mislim da se uopšte znamo

Bolje je tako nego da sećanjem  ludim.

Kafu ću popiti, prosuti po neki stih

Dan je sivlji no ikad i ubistveno tih

Na odloženo bol ću ostaviti

Ne mogu se sad sa time gnjaviti.

Toliko je tužnih ljubavi bilo

I nisam više ko nekad mlada

Bio bi apsurd, bio bi nonsens 

Da takvim versima se bavim i sada.