ALI ZNAM ŠTA NEĆU

Ne želim da živim tamo gde se svi grohotom smeju

Kad kažem da želim da zaradim na pošten način

Ne mogu da podnesem da mi u tanjir gledaju

I šta oblačim i za koga se u nočima svlačim.

Ne mogu da podnesem tu liniju manjeg otpora

Gde ti za minimalac, za najveću bedu

Demagozi govore da budeš zahvalan

I da biće bolje, da ... da sve biće u redu.

Ne želim da primam ni ljubav na pola

Niti istu da na pola od sebe dajem

Ja uvek volim čak i iznad granica

I takva biću sve dok mogu da trajem.

Možda u inat, možda sa zakletvom Bogu

A možda samo jer ... drugačije – ne mogu.