*MONONGAM I JA*

Kamičak sam u tvojoj cipeli

Onaj što te ponekad ’’odvali’’

I čak i kada me istreseš

Opet me sa sobom poneseš

Žuljam tvoj mozak

Kažeš treba ti Prozac

I moja koščata guza

Žulja tvoje krilo

Ali me opet odatle ne puštaš

Jer ti ne bi lepo ni bilo

Malo te bolim

Jer ja tako volim

I dušu mi kidaš

Al' kad me skidaš

Telo mi postaje tvoj instrument

A ti si i svirač i dirigent

Od mojih uzdaha pesma nastaje

Slatko je i bolno koliko traje;

Na vrhovima tvojih prstiju posebna čar

Žnaš ... moj si omiljeni ’’muzičar’’!

I čekam, ne bi li me baš ti opet svukao

Ne bi li me opet ti ’’dotukao’’

Na monogamiju si me navukao

I svi se odjenom samo skloniše

Monogamija je bolest teška

Samo sa tobom mi sve funkcioniše

Zaraza teška

Al ne, nije greška...

Čak mi se sviđa da gubim dah

Polako tonem u slatki strah

Da sam na tebe zauvek osuđena

Al’ ionako za sve druge sam otuđena.

Pa šta nam bude dragi moj

Strast je ipak najmoćniji stroj...

Pa šta nam bude i kako bude

Kad misli zablude učini nas lude

Pa ... kako bude!