U spokoju najlepih sećanja
Sav
obgrljen mojim snom
Zaspao
je moj voljeni
Mirno,
tu na krilu mom.
Prstima
mu kosu mazim
Suzama
mu obraz kvasim
Nežno
pevam mu na uho
Grlo
mi od čežnje suho...
Usne
su mi izgrižene
A
na zidu plešu sene
Njega
ništa to ne zanima
Evo
spava tu već danima
Ne
mičem se, stopila se s njim
Kunem,
molim da ga probudim
On,
bez daha, mirno drema
Duše
mi bez njega nema ...
Iz
ruku ga ne mogu pustiti
Konačno
je ceo samo moj
I
slaba već u isti san tonem
Uz
molitvu da greh skinem svoj
Tonem i ja u tu plavu svilu
Ljuljam
u krilu moju ljubav milu
A
on nikako da mi se probudi
Srce
posta kao oganj ludi
Vatrom
bije da me svu izgori
Za
njim da i mene umori
Da
i poslednji dah se otme
Mom
ukleto samom biću
Spavaj lutko, ne budi se
Nema
zora da nam sviću...
Gde
duša tvoja luta
Tu
je sad i meni mesto
Gde
ti vladaš dragi
Tu
je, eto, i moj prestol
I
ova ljubav
Beskrajna,
živa
Ostaće
sa nama
Gde večno se sniva...
Нема коментара:
Постави коментар