*NAPETI HALTER*

Uvek zajedno, al nismo zajedno
volimo se, al to uvek poričemo
stapamo tela, jer nemamo duše
jedno kroz drugo krvlju protičemo.
Kroz krv, ko otrov
to je te groznice reka,
kroz tešku psiho-fizičku bol
napornu i dugu poput veka...
Mi se nikada ništa ne dogovaramo
mi uopšte slabo i razgovaramo
samo šapućemo tako na jastuku
dok u tvoj dlan svoju uplićem ruku...

Samo kad tako se ''slučajno'' srećemo
i uvek kažemo da ''nećemo, nećemo''
A onda, u trenu u tvom sam stanu
moje grudi sabijene u tvome dlanu
i puca mi čarapa i napeti halter
padaju gaćice, ne nosim brushalter
Vodimo ljubav, al uvek krišom
ugrizi zuba na vratu me odaju
spajamo tela u čeonom sudaru -
duše su nam odavno na prodaju.

Osim u tim retkim trenucima
kad jedna drugoj verno se podaju...