* DAN MRMOTA (MONOTONIJA BLUES) *

Nešto mi se po glavi mota

život mi je kao Dan mrmota

neka jebeno teska monotonija

ne,  to nisam ja, nisam ja...

Ustajem, pijem kafu uz facebook

prestala sam da pazim na ’’look’’

samo operem zube, umijem lice

po pljuge skočim do prodavnice

A onda gledam sve žive serije

Ne mičem se sa ove periferije

Neuposlenost i teska dosada

Ne, to nisam ja, nisam ja...

Ja sam oduvek bila koketa

Živela sve čari i poroke sveta

Volela sam da odem na ’cert

Pa padne tamo i poneki flert

A sad mi se nešto ni jedan ne sviđa

Sve jedno isto iz dana u dan se viđa

Zar sam sve dobre frajere već ’’potrošila’’

Grozna pomisao, ne to nisam ja, nisam ja

I ti bejbe,kad se vidimo znam šta će biti

Prvo ćemo uz partiju pokera kafu popiti

Onda ćemo se kresnuti, maziti, ljubiti

Pa ćemo se ubrzo na krv i nož zavaditi

Uz mirenje zaspati nekako, pa probuditi

i ni za sto godina se ništa neće promeniti

A to je za mene težak slom, konfuzija

Zar sam sad to ja, i kad sam to postala..?

Onda ćemo se malo udaljiti

Jer svakom treba trenutak i kutak

Provešću sate pored kompjutera

Ne, to nisam ja, nisam to ja...

Ja sam od onih sanjalica

Malo nestašnih devojčica

Kojoj je dom više bila ulica

A sad ova bedna moja sobica

Nartpam se bensom pa nemam volje

Da se bar malo trgnem, pokrenem

Danas kad nema love, nema ni zabave

Nit’ jednog dobrog da se za njim okrenem

Konstatna dokolica i besparica

Pokazuje svoja najružnija lica

Iz kog se rađa teška apatija

Ne, to nisam ja, to nisam ja...

A nešto nema ni malog pomena

Da će doći do nekih promena

Treba mi nešto da me pokrene

Nešto lepo samo za mene ...

I zato pišem kraj ove dosadne pesme

Verujem da se smorio i onaj ko čita

Vreme je da se malo uredim

Pa da se malo više proskita

Jer ova memla, ova čamotinja

Moja teška duhovna sirotinja

Polako počinje da me ubija

To nisam ja, to nisam to ja..!