Pokajnički sam ćutala i trpela ono što se
iskreno naziva – psihičkim nasiljem...Osećala sam da je to krst na mojim
leđima, krst moje pokore i da moram da ga izdržim, da podnesem...Čak i kad bi
Boris išao na turneje, je ne bih izlazila iz kuće samo da mu dokažem koliko
umem da budem verno pseto koje čeka Gospodara da mu postavi večeru, ugreje vodu
za kupanje, brine o njegovoj kosi, licu, svemu, voli ga bez rezerve...
Nikad nisam volela klišee, ali u mom slučaju ispostvaila se tačna ona
tvrdnja da će vam muškarci jesti iz ruke sve dok ste stoka prema njima; čim
popustite i pokažete emocije, onda vi postajete stoka koju svi jašu i uši joj
zavrću...Dani su mi prolazili u Borisovom mucenju mene, obično bi sa posla
dolazio jako pijan, i tako bi sve počinjalo... Nekad je bio veseo kad popije,
sad je alkohol u njemu samo budio gnev... Boris je bio i destruktivan, i
autodestruktivan..
Jedno veče smo se posvađali na putu do kuće... Toliko je bio lud od besa
i ljubomore da je hteo da me ubije, zapenio je i urlao i da ne bi mene šutnuo,
šutnuo je žardinjeru... Tad je uganuo nogu i nije mogao iz kreveta baš dugo...
Dolazila sam svako veče kod njega, kupila mu bojice i blok, želela sam da
radimo nešto konstruktivno, da crtamo, samo da se ne svađamo... upalilo je.
Seks...seks je bivao sve bolji i bolji. Seks je i održao našu vezu da
tako dugo potrajemo..i da Boris i dan danas tako žudno upija moje telo... Čim
je ozdravio, i počeo da radi, krenuli smo malo da šetamo da razmrda nogu... ušli
smo u period kad nas je spajao veliki gnev i žestoki seks...Nije mogao da se
smiri... Tad mi je udario i prvi šamar, ali ok, taj prvi i jesam zaslužila...
Svađali smo se u ’’Indexu’’,upravo je
zatvorio kafic i trebali smo poci...Opet je napad počeo kao i obično, ničim
izazvan... Izgleda da samu moju pojavu nije mogao da podnese jer sam bila
’’uprljana drugim muškarcem’’ kako je govorio...
’’Nego kaži mi, je l’ te dobro jeb’o?’’ –
počeo je da izaziva.
’’Ljubavi, molim te prestani, ovo nema više
smisla, znaš koliko se kajem...’’ – pokušačasam da ga smirim.
’’Nisam te pitao je l se kaješ nego je l’ te
baš dobro jeb’o’’?!!, sav srven mi se unosi u lice...
’’Rekla sam ti već sve o njemu i meni!’’,poludela
od torture i ja se njemu unosim u lice..
’’JE L’ TE DOBRO JEB’O,PITAM TE ?!!!!
’’Fantastično me je TUCAO..!’’
Kako sam to rekla, odvalio mi je
šamar...Oboje smo stajali u čudu...Nikad nismo pomišljali da bi ikad udarili
jedno drugo, posebno on kao muškarac mene da bije... Bilo mu je krivo istog
trena... otrčao je do šanka i kaznio sebe pustivši mlaz vrele vode iz kafemata...A
ja...ja sam bila napaljena. Tad sam shvatila da više volim da me udari, da viče
na mene nego što mi po ceo dan ’’kljuca’’ u glavu... I shvatila sam i da nisam
normalna čim me takve stvari raspaljuju...da se nešto demonsko, željno krvi
budi u meni i luduje.
. Ja sam se toliko
iživljavala nad svima, da sam sad gorela i da se nada mnom neko
iživljava...postajala sam perverzni, užasni iskrivljeni um! I bilo mi je - jebeno odlično u tom čulnom mraku... Mraku mojih najnižih strasti.
Izasli smo na ulicu i dalje se svađavši; čutala sam dok sam mogla,a onda
sam mu rekla da prestane da me muči ili ga ostavljam... Nabio me je uz jedno
drvo, uhvatio oko vrata i podigao.
’’Ti bi da ideš sad, kurvo jedna...E,pa ne
može...neću te pustiti dok sam živ..!’’
Pozvao je taksi, i opet smo se našli u našem
apartmanu... Umesto da me uplaši, njegov nasilnički čin me je još više
podgrejao... Skidali smo i kidali jedno drugo, prvo smo se dohvatili na mom
omiljenom mestu, u dakuziju, pa na fotelji, pa u krevetu...
Šaputali smo i pevali jedno drugom reči
ljubavi... Molila sam za milost, da prestane da me muči, da je onaj članak koji
sam napisala protiv Sergeja valjda trebao da bude dovoljan dokaz da nema više
ništa sa njim, šaputala sam mu i plakala... Pričala sam mu koliko ga volim, da
ga nikad ne bih napustia, da sa njim hoću i dom i porodicu ida mi se smiluje
konačno i oprosti mi..
Mazio me je po nagom prevoju tela između kičme i guze,
govorio kako imam najlepše telo na svetu, da me voli, da ga je mnogo bolelo i da će ga uvek boleti
moje neverstvo, ali da mi prašta... ( Naravno da mi nikad nije oprostio...) 
Нема коментара:
Постави коментар