PRAVI DŽUKCI ZASKAČU BEZ DA MNOGO LAJU

Opustim se uz dve vodke, nikad ne prelazim treću

Ne smem mnogo da popijem, od žestine izgoreću

Dvehiljadešeste bila sam žešći primer anoreksije

Sad lečim decu koja pate od zajebane disleksije

Opustim se nekad uz buksnicu i tablete lake

Ja sam pravi primer za sve moje dobre đake

Ničije frke ti ja više ne frčim niti rešavam

Sad gledam samo kako svoju guzicu da spašavam

’’Svu noć kucala je na mom prozoru trideseta jesen’’

Prozor sam zatvorila,starenje ne mogu da podnesem!

Nemam kuče, a nemam ni mače,

Imam samo neke loše udvarače

Al bar i to je nešto, čisto srce da preskače

Kad nema ništa bolje za status udavače

Kad nema džukca prljavog

Što ne laje kad zaskače ...

One koje sam volela i koji su mi nešto vredeli

Hteli su da me karaju, a na emocijama štedeli

Sa svojim mamama me nisu nikad upoznavali

A kule i gradove – to jesu obećavali..!

A oni koji su me prosili i koji bi se sa mnom vidjali

Iako su dobri , ko’ za inat nisu mi se sviđali

Odbila sam prosidbe i nekih lovatora

Sad me niko i ne prosi jer sam riba matora...

I večito sam se hvatala za neku sirotinju

Što nemaju ni maramicu da obrišu slinu

Kola nisu imali pa me vozili na bicikli

Ljubav poznaju samo oni od keša davno odvikli

Vozao me vetar svuda poput uvelog jesenjeg lista

Palila se na lomove jer sam žešći mazohista...

Jer pale me džukci koji zaskaču,a ne laju

I samo takvi mogu uz mene da traju.

Što sam tolko naopaka to mi stvarno nije jasno

Kad bum htela da se udam biće kasno, pa prekasno

Još uvek slušam hevi rok i blues prilično glasno

A na hip hop vazda jesam napržena strasno..!

Ništa se kod mene bitno nije menjalo

Još uvek rime bacam i veliko sam kenjalo

Pišem i lirske jer sam romantik neizlečivi

Cice još mi čvrste i stavovi neporečivi

Pa sanjam nekog baju ko što je Svetozar Cvetković

Da je visok, lepo gradjen kao Vojin Ćetković

Da ima mudrost i harizmu ko Branislav Lečić

Da nije samo ulickani jadni matori pederčić

Da nije gistro mafijoza kao Milošević Marko

Nego pravi keršme kao Laušević Žarko.

Uh, sunce li ti žarko,nisam ti ja ta visoka liga,

Al mogu bar da maštam, pa maštam, šta me briga!

A godine piče samo i prve se bore vide

Al su dobro rezbarene pa se nikada ne stide

Dobro sam se zezala pa ni za čim ne žalim

Mladost mi je bila grešna, aj’ da se pohvalim ...

Ja sam povalila sve što sam htela da povalim

Žvalavila svakog s kim sam htela da se žvalim

Ne smatram sbe nekom ribom, uvek je radila harizma

A šarmantna uvek bila, i to mora da se prizna

Zato me sve ribe uveliko i blate i pljuju

Ja ih redom kosim, ne dam da mi dušu truju

I znam da svi oni koji su me nekad imali

Samo da bacim kosku oni bi lanac zacimali

Lanac što im stavile njohove žene verne

One nisu kao ja, šatro čedne su i smerne

A sve bi se ’ladno stvarno i postidele

Kad znale bi da znam kolko su kurčeva videle

Ja to i ne brojim, nit’ udaram crte

I neću da im kradem kulove što ih trte

A to što u meni one vide nešto po njih opasno

Ne želim ni da znam, nit’ bi mi bilo jasno...

I dalje sanjam da se zaljubim tolko da se odvalim

Da letim visoko pa nek’ nek se strovalim

Sanjam nekog sa kim se nit’ teram, nit’ vodim

Sa nim se ne jebem već uvek ljubav vodim

A on ima harizmu kao Svetozar Cvetković

I baš je visok i jak ko moj zemljak Ćetković

Mudar je  i rečit baš kao Lečić

I nije mamin sin , mali pederčić...

Sad će da me optuže da se ložim samo na fosile

Al koga od mlađih da za primer navedem

Neku balavurdiju, neke male debile,

Čast izuzecima, al  oko sebe podižem bedem

I ovu stariju gardu veličam

Ako razumeš zašto onda znaš šta ti pričam...

Nemam Elektrin , niti ikakve komplekse

Ne jurim tipove što furaju Rolekse

Palim se samo na mudrost i iskustvo

Ako si takav onda dokaži, mustro

A ti si uglavnom šatro i previše gistro

I zato ne možemo da mislimo isto

Ako udjem ikada u tvoj zlatni kavez

Biće to moje samoubistvo...

Kažeš naopka sam i nisam ti jasna

A zapravo sam prilično glasna

Namazana, prljava, masna

Moj život je bajka, a tvoj je basna

Ne možeš da shvatiš da postoji romantik

Ti si moždani tumor, a ja citostatik

Umaraju uvek ova objašnjavanja duga

Treba mi piće i kutija pljuga

Ne dam se nikada zavesti lako

I gledam na tebe ko na lošeg druga

Iako me godine spičile, kriterijumi ipak ostaju

Sve dajem samo onima koji se potpuno predaju

Pravi džukci zaskaču bez da mnogo laju

I ja volim te džukce koji znaju da traju

A ti mi zapali cigaru

Povuci mi dim

I da te više

Nikad ne vidim..!