* GOVOR TELA *

Kad bi govor tela mogao da slaže

Ta žestina kojom me uzimaš

Ta toplina, ti nada mnom sagorevaš

I žudni poljupci kojim me posipaš

Kad bi tvoje ruke mogle da se suzdrže

Da me ne grabe i prečvrsto drže

I nadražaji nas ko struja sprže

Onako – polako, pa sve brže i brže

Ruke tvoje što snažno me privlače

Bezobrazno i drsko me svlače

Gde ima vatre, tu mnogo je dima

I ta blagost u tvojim očima

I tvoja glava na mojim grudima

Kad smiraj dođe vatrenim noćima

Da je govor tela mogao da slaže

Rastanak ne bi mogao da se odlaže

To što te ja osluškujem, čitam

Razlog je da nikad ništa ne pitam

Znam da ponekad jako bolim te

I ne moraš da mi kažeš – volim te

Samo ostani ovakav , jedino molim

Takvom ti dodirom - dušu ogolim.