VETROVI APRILA

VETROVI APRILA

Htela sam da podelim baš s tobom

Prvi miris proleća, vetar mi ga nosi

I rukama nežno da sakupljam

Behar mio u tvojoj mekoj kosi

Da ko nekad tu uberem đurđevak

Ako vise voliš – možda prva ljubičica

Samo da te još jednom ja ozarim

Da upijem osmeh dragog lica..

Htela sam da pred svetinom i Svetinjom

Dignem mač , srežem svakog ko ti smeta

Kao vetar s juga telo da ti radujem

Da ti s lica nežno sklizne sva ta seta

Pa da ljubav, celo moje Jastvo

Hodnicima tvoga Bivstva šeta

Druge su ti svet na dlanu nudile

Ja ponudicu baš cela dva sveta!

Dok šetam hodnicima tvoga nemara

Lavirintom u kom ne znam da se snađem

Tražim ključ da pustim lepa sećanja

Njima opet da ti u srce zađem..

Htela sam da te volim baš onako

Bezuslovno,ko što vazda beše

Ljubav da nazovem tvojim imenom

I spajanje tela naših da me teše..

Jesam htela, i još uvek hoću

Mesto sna ja da pohodim te noću

Volela sam, pa bih opet htela

Da poljubim svaki deo tvoga tela

Da ni jednu stopu ne propustim

Da te vise nikada ne pustim

Tvoje ime vriskom da izustim

Htela sam, al šta bih sad sa tim..

Na puste me želje, pusta htenja

Na ljubav, proleće me uvek tera

Pod prozorom tvojim da prenoćim

Da te čekam poput vernog kera

Htela sam i još imam u vidu

Da pronađem s tobom Atlantidu

I da ima boju kao oči tvoje

A tlo da drhti kao srce moje..

Htela sam i znas da uvek hoću

Da odagnam ukletu samoću

Jer ruka moja u tvojoj ruci ima

Moć da naglo otopi se zima

Il’ da te odvedem baš jako daleko

Od svih skrijem na obali samog Nila

Spokojno u krilo glavu da mi spustiš

Dok nas mazi dašak vetrova aprila...