HRONIKA NAJAVLJENIH SMRTI
Ja ti nezvana hrlim
Gar pocrnelom dušom
Genetskim kodom samoubice.
Oprosti što žurim
Pod okrilje tvoje
Još počešljaću kosu
I umiti lice...
Ko moja baka devedest osme
Sa srcem napuklim od bola
Ljubavi zaboravu nikad nije dala
I došla ti utonula od alkohola.
Oprosti Gospode
Što ne ide po redu
Ako oprostio si
I mog pradedu...
Baš onog koji je živeo samo
Kada zaigra onu đavolju igru
Na kartama izgubio tri kafane i kuću
Zapalio ih, pa se utopio u Ibru.
Oprosti Oče i ocu mome
Ta ukleta krv truje i moje vene
Što je ubio svako lepo sećanje
I što živ je sada mrtav za mene.
A ja... nikada ništa nisam svesno uradila
Da se duša sav skupi, poplavi, uvene
Pokidana da leži pod gordim lešinarima
I kotrlja se polako ka Tebi da krene...
A najviše mi oprosti slabost
Ja Ti neću zameriti sva iskušenja
Molitve moje za uho Tvoje zagubljene
Sve one mladalačke želje i htenja.
Oprosti Gvozdenu
Oprosti Zori
Daj oprost Slobodanu
I srcu što gori
Srcu što plamti
Da se ugasi
Jer Veliki si
I da oprostiš da si...
Ako se s tobom
Svi arhanđeli slože
Da moj se greh
Oprostiti može.
(mojim voljenima, da zaborav ne pokrije...)
Нема коментара:
Постави коментар